ENERGETSKA MEDICINA

TRADICIONALNA (KOMPLEMENTARNA I ALTERNATIVNA) MEDICINA

DUHOVNA ENERGETSKA MEDICINA

Energetska ili duhovna medicina, zasniva se na saznanju da je preko 80% svih hroničnih bolesti posledica stresova i negativnih misli, kao što su: nezadovoljstvo, žalost, strah, brige. Kroz naš organizam, celog života protiče jedna energija, nazovimo je životna energija. Njen normalni protok predstavlja garanciju našeg psihofizičkog zdravlja. Međutim, postoji više unutrašnjih i spoljašnjih uzroka koji smanjuju ili na pojedinim mestima sasvim zaustavljaju ovaj protok. To postepeno dovodi do smanjenja funkcija onih organa koji korespondiraju sa mestima smanjenja protoka životne energije, a kasnije i do njihovog oboljenja. Stresovi i negativne misli predstavljaju najrazorniji uzrok blokade normalnog protoka životne energije kroz naš organizam, što znači da su oni glavni prouzrokovači hroničnih psihičkih i organskih bolesti. Naši stresovi i negativne misli su energetski talasi koji vrše blokadu protoka životne energije kroz telo, što prouzrokuje nastanak bolesti u organizmu. Isto tako, najvažniji doprinos isceljenju je energetsko delovanje duhovnih energija. Zbog toga se ova vrsta alternativne medicine naziva duhovno ili energetsko isceljenje. Suština njenog delovanja nije u otklanjanju simptoma bolesti, nego njenih uzroka-blokada protoka životne energije, čime se posledice, odnosno simptomi automatski povlače. Osobe koje su dostigle visoki duhovni nivo u stanju su da preko duhovnih energija pomognu pacijentu u isceljenju određenih poremećaja zdravlja. Ta pomoć se sastoji u uklanjanju blokada protoka životne energije kroz ljudski organizam, što postepeno dovodi do poboljšanja. Iscelitelj duhovne ili energetske medicine, dakle ne deluje sam na pacijenta, nego preko duhovnih energija. Duhovne energije su nas stvorile, pa bolje poznaju naš organizam od ljudi. Stoga je ova alternativna metoda apsolutno bezopasna. Da bi se postigao zadovoljavajući efekat, potrebno je uraditi više isceljujućih seansi. Duhovna ili energetska medicina nije kontraindikativna za druge metode lečenja. Naprotiv, predstavlja im dragocenu pomoć, posebno naučnoj medicini, jer stiže i tamo gde skalpel i medikamenti ne mogu.

✔️ Energetska medicina priznata je zakonom o zdravstvenoj zaštiti Republike Srbije 2007. godine, kao jedna od metoda tradicionalne i alternativne medicine.

Izvor: Ministarstvo zdravlja Republike Srbije

Energetske terapije: Isceljenje za um, telo i dušu

Energetske terapije aktiviraju naše unutrašnje snage za samoizlečenje tela

Energetska i Alternativna medicina teže da podstaknu samoisceljenje kod čoveka i orijentisane su kako na prevenciju, tako i na lečenje bolesti, oslanjajući se na osnovne zakone i principe vitalne energije i samoregeneracije, a isceljivanje se kao takvo usmerava na pristupanje višoj inteligenciji naših tela, koja upravlja i održava rad celokupnog organizma i stimulisanju već urođenih samoisceljujućih mehanizama našeg organizma, što je i učenje tradicionalne Kineske medicine. Vitalna sila teži uspostavljaju i održavanju skladne ravnoteže unutar organizma i ima ulogu regulatora koji obezbeđuje skladno obavljanje svih životnih funkcija, i uvek je orijentisana na postizanje svoje svrhe i snage postojanja. Drevna kineska medicina temelji se na pojmu Qi (Či ili Ći), vitalne energije koja je životna sila prirode i izvor je sveg života, koja teče i kroz naše telo, održava nas u životu i u stanju dobrog zdravlja i utiče na naše duševno i fizičko zdravlje.

Stari kineski lekari su ovaj taj tok životne energije poredili sa tokom reke, od izvora do ušća, a tu „životnu snagu“ su nazvali „prirodna iscelujuća sila“ (poznata i kao „Qi“ - životna sila, vitalna energija, duhovna energija, „Prana“ - život i snaga, životna snaga, životni dah, duh, kosmička životna energija, „Ruach“ - dah života, duh Božiji, itd.). Slično konceptu “Či” u tradicionalnoj kineskoj medicini i misli, u Ajurvedi prana predstavlja vitalnu životnu energiju, energiju koja održava život i koja podstiče sve organske funkcije živog tela, uključujući funkcije organa, disanje i fizičke procese, i koja teče kroz energetske centre u našem telu, poznate kao čakre, neometan, slobodan protok prane znači zdravlje, a kada dođe do blokade ili poremećaja protoka prane, nastaje bolest. Bez ove univerzalne životne sile koja je izvor celokupne energije, i koja vitalizuje svu materiju, nijedno materijano telo i organizam ne bi bili u stanju da funkcionišu, nemogući su bilo kakvi izrazi života bez ove vitalne energije, prema tradicionalnoj kineskoj medicini, jer svi organizmi dobijaju silu iz Či, a njeno nematerijalno postojanje je ono što udahnjuje život u materijalne organizme, čineći ih živim, pa tako i bilo koji aspekt života na fizičkom planu i ukupnost Univerzuma zavisi od ove osnovne energije ili kosmičke sile Univerzuma.

Buđenje moći samoisceljenja je važno za održanje optimalnog zdravlja.

NAŠA SU TELA PROGRAMIRANA DA LEČE.

Ne moramo razmišljati o tome kako ćemo zaceliti posekotinu na prstu, telo to čini samo, tendencija ka samoizlečenju je sastavni deo svakog živog organizma i dešava se neprekidno, u svakom trenutku našeg života. Naša tela znaju kako da u kombinaciji sa umom privuku energiju Univerzuma koja prožima osnovu našeg postojanja i kako da njome zaceljuju povrede, smanjuju nivoe stresa i umora i održavaju vitalnost organizma.

ŠTA SU TO ENERGETSKE BLOKADE I ŠTA PROUZROKUJE NASTANAK BOLESTI?

Odgovornost za naše zdravlje je isključivo na nama.

Stanovište Energetske i Alternativne medicine i holističkih metoda lečenja, za razliku od alopatskog pristupa konvencionalne medicine koji se svodi uglavnom samo na lečenje fizičkog tela, tj. tretiranja simptoma i posledica same bolesti, leče celog čoveka, a ne samo njegove simptome i izmeštaju se sa čisto fizičkog pristupa i shvatanja zdravlja na holistički, celoviti, sveobuhvatni pristup, na sagledavanje čoveka kao celine, sa fizičkim, mentalnim, emocionalnim i duhovnim aspektom i na postizanje celovitog zdravlja čoveka lečenjem uzroka, a ne posledice. 

I reči isceljivanje i isceljenje (ceo, celina, celovitost) nedvosmisleno ukazuju na to da se ne leči bolest, već Celina čoveka, koji je, i fiziološki gledano, sam po sebi celina sastavljena od ćelija, tkiva i organa, svi njegovi delovi su međusobno povezani i funkcionišu kao celina. Energetska medicina je orijentisana na otklanjanje energetskih uzroka bolesti kao posledice narušavanja normalnog protoka naše vitalne energije, normalizovanju i uravnotežavanju ovog protoka na svim nivoima postojanja i buđenja urođene sposobnosti samoisceljenja kod čoveka. Podsticanjem naše životne sile da pokrene isceljenje, kako bi se delovanjem na energetskom nivou, na nivou uzroka, uzrok problema koji je i uticao na čovekovo zdravstveno stanje na prvom mestu, otklonio, čime bi spontano došlo do povlačenja simptoma i problema na mentalnom, emocionalnom i fizičkom nivou. 

U našem sopstvenom elektromagnetnom polju se nalaze sve potrebne informacije za postizanje optimuma zdravlja i homeostaze. Dokazana je naučna činjenica da je sva materija energija, budući da je sve energija, i svakom živom organizmu je potrebna vitalna energija za održanje života, stanja dobrog zdravlja i energetskog balansa. Sve vibrira na određenoj frekvenci, sve ima svoju posebnu frekvenciju vibracija, emocije i misli takođe imaju svoju vibraciju, dok dobre misli leče, negativne misli snižavaju frekvenciju ljudskog tela, razboljevaju i vode u bolest. Sve je sastavljeno od energije i vibracija, čitav živi svet, cela priroda i sve što postoji, pa tako smo i mi multidimenzionalna i vibraciona bića, a atomi, nevidljive čestice supstancije, od kojih smo građeni, emituju i primaju ovu energiju, što je i istraživano i proučavano kroz brojne duhovne i naučne pristupe, da svaka ćelija ljudskog tela prima i koristi ovu životnu energiju i tako dobija upute kako da se najlakše i najbrže vrati u stanje ravnoteže.

Cilj energetskih terapija je harmonizacija i uravnotežavanje svih aspekata bića, a uravnoteženje i obnavljanje harmonije u energetskom polju čoveka kako bi se omogućilo urođeno samoisceljenje tela. Energetskim terapijama se ponovo uspostavlja narušena ravnoteža i organizam dovodi u homeostazu, a frekvencije i informacije u energetskim tretmanima služe kao podsticaj telu da dođe u ravnotežu, pri čemu se aktiviraju vlastiti biološki urođeni samoisceljujući mehanizmi u nama, mehanizmi samoisceljenja i regeneracije, te spontano dolazi do smanjenja i/ili povlačenja simptoma, povlačenja teloga i uklanjanja problema, bilo da su to fizički, mentalni, emocionalni i drugi. Kada je isceljivanje na tačno onom nivou na kojem su blokade i nastale, na nivou uzroka, dešava se da naša vitalna sila sama od sebe povuče simptom, jer joj on više nije potreban, simptom je bio samo mesto ispoljavanja zablokirane životne energije, stoga je lečenje samo na fizičkom nivou nepotpuno i kratkog daha i razlog je više što se radi na energetskom nivou, činjenica da se svako fizičko stanje najpre pojavi kao energetski disbalans na energetskom, tj. bioplazmatičnom telu (npr. energetska blokada u umu ili emocijama stvara prepreke koje se manifestuju kao fizičke bolesti), a nakon izvesnog vremena se manifestuje kao bolest na fizičkom telu. Prva linija isceljenja nalazi se u nama.

Veliki broj fizičkih tegoba i bolesti često je uzrokovan traumama, naša životna energija se najčešće zablokira u traumatskim iskustvima, čak je i naučno dokazano da u trenutku kada nas preplave snažne emocije i kada ih potisnemo, čemu smo često skloni, energija ostane potisnuta i zadržana u telu, u kojem se zapravo odvija i jedan biohemijski proces, ćelije se zatvore i nemaju komunikaciju sa drugim ćelijama u ostatku tela. Procesi koji se odvijaju na energetskom nivou rezultiraju i određenim procesima na biohemijskom nivou, iako se na taj način ćelije štite, to s vremenom može dovesti do pojave bola i bolesti u tom delu tela. Prvobitna trauma može dovesti do energetskih neravnoteža i poremećaja u protoku energije kroz energetske centre i puteve (kao rezultat mogu se javiti mentalni, emocionalni, fizički simptomi i dr.), a oslobađanje zablokirane energije koja je ostala zarobljena u telu u traumatskom iskustvu, ispravljanje ovih energetskih neravnoteža i rastvaranje energetskih blokada, dovešće do slobodnog protoka energije, ponovnog zdravog funkcionisanja ćelija, kao i ponovnog uspostavljanja ravnoteže životne energije, što može dovesti do velikih promena koji se odražavaju na sve aspekte života.

BOLESTI SU BLOKADA ENERGIJE

ENERGETSKI NIVO - mentalni, emotivni i duhovni aspekt

Energetske terapije rade sa uzrocima blokada koje ometaju prirodni tok naše životne energije, i to u određenim slojevima energetskih tela, kroz koje energija ne može da protiče slobodno, na čemu mnogi iscelitelji danas zasnivaju svoju praksu. Upravo da prepoznaju disbalans i uklone blokade koje ometaju tok, a koje se manifestuju kao fizički, emotivni, mentalni ili duhovni disbalans kod čoveka, a takav disbalans koji se javi kao određeni bol ili bilo kakav problem na našem telu/psihi, nedvosmislen je znak da je naše biopolje oštećeno, da je u disbalansu, da ima određenu blokadu i da se narušila ravnoteža životne energije. 

Energetske terapije deluju na energetsko polje čoveka putem kojeg se deluje istovremeno i na telesni nivo čoveka, jer rad na bioenergetskom ljudskom polju zapravo predstavlja rad sa uzrocima blokada i problema.

Naše biopolje kao jedno složeno organizacijsko energetsko polje, predstavlja interakcijska polja energije i informacija koja okružuju i sve žive sisteme, što dalje implicira da su frekvencije i informacije univerzalni jezik svakog živog organizma.

Poznato je da većinu bolesti uzrokuje stres koji se nakuplja u telu, bilo da je to fizičke, emocionalne ili mentalne prirode (nesreće, fizičke povrede, operativni zahvati, teskobe, anskioznost, briga, strah, nezadovoljstvo, tuga, bes, ljutnja, mržnja, krivica i dr.), negativni obrasci emocija, potisnuta osećanja i trauma, negativne i pogrešne misli, a njihovo štetno dejstvo po čoveka i njegovo biopolje je ogromno i ogleda se u tome što one prouzrokuju preko 80% svih hroničnih fizičkih i psihičkih bolesti, dovode do slabljenja funkcionisanja nervnog i imuno sistema, dugotrajnih hroničnih upalnih procesa niskog stepena, infekcija i podložnosti bolestima, takođe oštećuju auru koja dalje dovodi do oslabljenog protoka energije u telu i konačno do pojave hroničnih bolesti, starenja i smrti. 

Na nastanak blokada može uticati i naša okolina, budući da se život odvija u sve zagađenijoj životnoj sredini, toksini i teški metali u telu nagomilavaju se iz vode koju pijemo, iz vazduha koji udišemo, nezdrave i ultra-prerađene hrane koju jedemo, ubrzanog tempa, stresa i savremenog neuravnoteženog načina života koji vodimo, loših navika (zloupotreba uživanja duvana, alkohola, itd.), korišćenja sintetičkih lekova, štetnih hemikalija, mikroplastike i polutanata iz životne okoline, intoksikacije putem vakcina, upotrebe pesticida koji štetno utiču na ljudski organizam i ekosistem, kao i na okolne ekosisteme, svakodnevne izloženosti negativnom elektromagnetnom zračenju, geopatogenom, pa i radioaktivnom zračenju, štetnog uticaja plave svetlosti ekrana, kao još jedna brige savremene svakodnevnice i digitalnog doba, i mnogih drugih kako unutrašnjih, tako i spoljašnjih faktora, koji mogu negativno uticati na život i zdravlje ljudi (npr. dovesti do promena u telu kao posledice zagađenja vazduha i dr.) i doprineti energetskoj neravnoteži.

“Fizička bolest je izazvana raznim oblicima trovanja. Mentalna bolest je izazvana strahom, brigom, gnevom i drugim oblicima emocionalnog nesklada. Bolest duše potiče od čovekovog neznanja o njegovom istinskom odnosu s Bogom... Neznanje predstavlja najveću bolest, a mudrost je “najveći pročišćivač”.” - Paramahansa Jogananda

Elektromagnetne frekvencije upravljaju svim životnim procesima, prosečna frekvencija ljudskog tela je između 60 i 70 Hz, a kada frekvencija opadne, i imunološki sistem počinje da slabi.

Sokrat je smatrao da se telo ne može izlečiti ako se ne leči duša, a Hipokrat da se ne može lečiti bolest ako se ne leči bolesnik.

BLOKADE U TELU

FIZIČKI NIVO - Toksikološki aspekt i mehanizmi toksičnosti

Nije toliko važno šta je, već koliko dugo je zagađenje prisutno u našem organizmu. Što duže traje, posledice mogu biti veće, jer jednom može doći do zasićenja, toksikacije i preopterećenosti organizma, usled višegodišnjeg nakupljanja i nagomilavanja (toksina, stresa, negativnih emocija, i drugih stresora), javi se efekat pune čaše koja počinje da preliva ako se akumuliraju u dovoljnoj meri, tada počinju da se javljaju simptomi i dolazi do pogoršanja zdravlja. Iako može izgledati da se desilo najednom, većina zdravstvenih problema ne nastaje preko noći, i često je posledica zatrovanog organizma, što može značajno povećati rizike od kavdiovaskularnih bolesti, i dovesti do moždanog udara, srčanog udara, ili smrtnog ishoda bilo kog uzroka. Po podacima Zdravstvene statistike u Srbiji od bolesti srca i krvnih sudova svake godine umre više od 50.000 ljudi, a upravo neadekvatnom ishranom se povećava rizik od nastanka kardiovaskularnih oboljenja, ali i mnogih drugih.

Loša ishrana i zagađenje organizma ozbiljno ugrožavaju zdravlje i vode u bolest.

Zdrava ishrana je jedan od uslova zdravlja, a poznato je da loša ishrana može umnogome uticati i dovesti do širokog spektra zdravstvenih problema, i da je odgovorna za nastanak većine zdravstvenih problema. Toksine u velikoj meri unosimo spolja preko hrane (egzotoksini; voda koju pijemo, vazduh koji dišemo, itd.), ali i naše telo može proizvesti toksine (endotoksini). Toksini se potom skladište u mišićima, tkivima organa, mogu da se uskladište i u mozgu, i u celom našem telu. Budući da organizam najveći deo, čak 90% svoje energije usmerava i troši na varenje velike količine hrane i eliminaciju hrane (i otpada iz organizma), usled hiperkoncentracije toksina, sistem za detoksikaciju biva preopterećan i sve dok nastavljamo sa lošom ishranom, telu će zapravo biti veoma teško da se čisti i oslobađa otpada, koji nastavljala da se nagomilava svakodnevno u našem telesnom sistemu, a kada naš sistem ne može da ga se oslobodi brzinom kojom je potrebno, dolazi do stvaranja zdravstvenih tegoba, bolesti, slabosti organizma, i dr.

Uzrok bolesti – zagađenje, tj. zatrovanje organizma toksinima i teškim metalima. Svi ovi toksini i teški metali se akumuliraju u telu i opterećuju čovekov organizam, a dokazani su uzročnici gotovo 90% svih bolesti savremenog sveta, što je i SZO potvrdila još 70-ih godina i deklarisala upravo teške metale i toksine glavnim uzrocima hroničnih bolesti. Veliki broj dece i odraslih intoksikovan je teškim metalima i toksinima putem vakcina.

Neki od znakova i bolesti koji ukazaju na to da je u telu pristuna povećana koncentracija toksina mogu biti sledeći: – Parkinsonova bolest – Alchajmerova bolest – Demencija – Bolesti srca – Sindrom hroničnog umora – Fibromijalgija – Rak – Autoimuni poremećaji – Alergije na okolinu i na hranu – Artritis – Problemi sa varenjem i digestivni poremećaji poput Kronove bolesti, čireva, kolitisa i upale creva – Menstrualni problemi - Kožni problemi - Bolovi u telu - Česte glavobolje - Želja za slatkišima, i drugi.

„Leči čoveka, a ne bolest.” - izraz koji se priprisuje Hipokratu i ujedno njegov poznati princip u medicini.

„Važnije je znati kakva je osoba koja ima neku bolest, nego koju bolest osoba ima.” - Hipokrat

PSIHOSOMATIKA

KADA EMOCIJE PROGOVORE KROZ TELO - VEZA UMA, TELA I DUHA

Psihosomatska medicina (psihosomatika potiče od grčke reči “soma, somatikos” = što znači telo, telesni i “psiha, psiho” = što znači duh, duša, duševni), kao posebna oblast medicine, koja se u svetu intenzivno razvila poslednjih nekoliko decenija, prepoznaje i neguje svest o jedinstvu uma, tela i duha i njihovoj dubokoj međusobnoj povezanosti, što objašnjava kako utiču jedni na druge, kako u zdravlju, tako i u bolesti. Pa tako i čoveka gleda kao jednu celinu, a zauzima stav da duševni, dakle psihički i posebno emotivni činioci u životu čoveka, utiču na telo i obrnuto, i da mogu narušiti fizičko zdravlje i da su odgovorni za nastanak fizičkih simptoma, određenih telesnih oboljenja i bolesti. Mnogi lekari smatraju da do pojave zdravstvenih poremećaja i telesnih bolesti važnu ulogu imaju psihogeni i emocionalni faktori i da je ključ za razumevanju bolesti otkriti psihološke uzroke (blokade u psihi, traume, psihološki neprijatna i neugodna iskustva i doživljaji, nerešeni, potisnuti unutrašnji konflikti i sukobi, nemir, neravnoteža, neispravan način razmišljanja, itd. ) koji su do iste doveli, kao i negativne i potisnute emocije, tj. emotivni okidač koji je prouzrokovao problem na prvom mestu. 

Nemački psihijatar i lekar Johan Hajnrot je po prvi put upotrebio termin „psihosomatske bolesti” 1818. godine, kada je govorio o somato-psihičkim poremećajima koji predstavljaju psihičke, prateće manifestacije telesnih oboljenja i tako objasnio psihogeni udeo u nastanku insomnije, što se kasnije potkrepilo i obogatilo novim istraživanjima u medicini. Duša i naše duševno stanje, tj. psiha i telo su međusobno povezani, a česta je povezanost i duševnih i telesnih poremećaja, što potvrđuju brojna saznanja o njihovoj vrlo složenoj međurelaciji. Postoji veliki uticaj psihe, koja je totalitet i skup svih psihičkih elemenata i procesa od svesnih pa do nesvesnih, na nastanak telesnih (somatskih) poremećaja i oboljenja. Prema stajalištu psihosomatike, svaka telesna bolest je i psihička bolest, pa tako lekari ne leče samo bolest, već čoveka, i obraćaju posebnu pažnju na psihološke uzroke za nastanak bolesti kod čoveka i promene u oranizmu koji se pod uticajem ovih činilaca manifestuju kao telesna oboljenja. 

POVEZANOST UNUTRAŠNJIH ORGANA I EMOCIJA

Prema tradicionalnoj kineskoj medicini (TKM) svaka emocija utiče na određeni organ u telu 

Posebna važnost se pridaje emocijama, i prati se odnos emocija i samog telesnog simptoma, a neka istraživanja su pokazala da bolovi u telu (npr. u vratu, ramenima, i dr.) često imaju emocionalnu osnovu, kao i da potisnute emocije mogu promeniti rad nervnog i endokrinog sistema, uticati na određene telesne organe i dovesti do promena u njihovom radu i poremećaja funkcije nekog organa, npr. potisnuta tuga i žalost mogu uticati na pluća (može doći i do razvoja simptoma depresije kada se tuga potisne), potisnuti bes može prouzrokovati glavobolju, a sa povišenim nivoima adrenalina i kortizola kao posledice hroničnog stresa, može dovesti do arterijske hipertenzije (povišenog krvnog pritiska), problema sa srcem, oslabljenog imunološkog sistema i nastanka hroničnih bolesti.

Mnoge studije su pokazale da hronični stres može povećati rizik od autoimunih bolesti i metaboličkih poremećaja, i da se u psihosomatske bolesti može ubrojati većina, gotovo sve telesne bolesti, koje se mogu podeliti u dve grupe, a to su kardiovaskularne i endokrine bolesti, a u drugoj grupi su gastrointestinalne i respiratorne bolesti.

Porast psihosomatskih bolesti direktno je u korelaciji sa savremenim načinom života, tj. sa količinom stresa kojom smo svakodnevno izloženi u našim životima. Bol u leđima, posebno gornji deo leđa i u ramenima, može biti povezan sa osećajem tereta i odgovornosti, nemanje podrške i oslonca, kao da čovek oseća da nosi previše tereta, dok probavne tegobe i problemi isto tako mogu biti povezane sa emocijama, što potvrđuju i mnogi medicinski dokazi kako emocije utiču na probavu. Budući da je stomak naš „drugi mozak“, anksioznost, emocionalni stres i psihička napetost mogu uzrokovati probavne smetnje, tako što utiču na fiziologiju creva i mogu dovesti do pojave sindroma iritabilnog creva (osobe sa IBS-om su često izložene stresu), čireva i dr.

Kada potiskujemo emocije i osećanja, ono što se često dešava je da plaćamo zdravljem, npr. ljutnja i bes se uskladište u jetri i na nju negativno utiču, što može dovesti do prekomernog opterećenja i stagnacije jetre, strah, nesigurnost i zabrinutost u bubrezima i bešici, a emocionalni stres može negativno uticati na funkciju bubrega i dovesti do urinarnih problema. Preterano i opsesivno razmišljanje, briga i anksioznost u slezini i mogu prazniti energiju slezine, što može dovesti do digestivnih poremećaja (npr. nadutosti i sl.), na žučnu kesu mogu uticati iznenadne burne emocionalne reakcije kao što je šok, problemi sa štitnom žlezdom i grlom ukazuju na neizgovorene reči i neizražene emocije koje se čuvaju duboko u sebi, potisnute u našem biću, mogu se javiti i poremećaji spavanja i problemi sa snom usled neprerađenih emocija, koje naš um pokušava da obradi tokom noći, itd.

Kada svoje emocije i osećanja ne preradimo i ne ispoljimo na zdrave načine, one će tražiti put da se ispolje i izađu van, bilo da je to u vidu našeg trenutnog emotivnog stanja, emocionalne napetosti i narušenog emotivnog balanasa, ili naših negativnih misli, koje stvaraju zabrinutost, anksioznost, napetost, mentalnu iscrpljenosti i dr, i ili kao manifestacija telesnih oboljenja i bolesti u našem organizmu. Prema tradicionalnoj kineskoj medicini svaka emocija utiče na određeni organ u telu i na njegovo funkcionisanje, a ako te emocije nisu izbalansirane, organi će najčešće reagovati poremećajem.

DA LI RAZUMEMO PORUKE KOJE NAM TELO ŠALJE?

(Kako naša duša komunicira sa nama)

Telo svakom ćelijom prima i prenosi signale i poruke naše duše, tj. našeg Višeg Selfa. Telo šalje poruke kroz simptome, u vidu bola/bolesti, da čovek preduzme nešto, kao paljenje informativne signalne lampice na instrument tabli automobila (u ovom slučaju telo je instrument naše duše, vrlo osetljiv instrument) kao upozorenje na potencijalni problem koji zahteva reakciju čoveka. Lampica signalizira i ukazuje na određeno stanje, grešku sistema i bilo kakvo odstupanje i nepravilnosti u radu motora (u našem slučaju to bi bilo svako odstupanje od stanja zdravlja) i drugo, da ne bi došlo do većih šteta i vrlo ozbiljnih oštećenja, a simptomi koji se na telu pojavljuju su pokazatelji unutrašnje neravnoteže i disblansa energije, neisprocesuiranih i nerazrešenih iskustava iz prošlosti, negativnih emocija i misli, unutrašnjih sukoba i konflikta, stanja stalne emocionalne napetosti, itd. 

Jedan od glavnih uzroka blokirane energije u telu jesu emocije, a negativne emocije i negativna emotivna stanja, stres, strah, ljutnja, briga, teskoba, napetost, depresija, bes, i brojni drugi emotivni i psihološki činioci na različite načine utiču na naše telo, oslabljuju našu energiju i često su označeni kao glavni uzroci telesnih oboljenja.

Mi ljudi smo često skloni potiskivanju svojih osećanja, a potiskivanjem energiju svojih osećanja preusmeravamo u svoju unutrašnjost, u svoje telo i samim tim u svoje unutrašnje organe, krvne sudove, žlezde sa unutrašnjim lučenjem, mišiće, autonomni nervni sistem, itd.

Tako nagomilane emocije koje se ne prožive do kraja i koje ne mogu pravilno da se obrade, ostaju potisnute i uskladištene u telu, problem dakle nisu negativne emocije same po sebi, već kada takve emocije ostanu zaglavljene u našem umu i telu. Akumulirana, potisnuta, neproživljena energija emocija koje nosimo duboko u sebi, može stvoriti disbalanse energije (emotivno-mentalni ili duhovni disbalans nastao na energetskom nivou našeg bića), koja kada se nakon nekog vremena spusti na fizički nivo čoveka, može uticati na njegove telesne organe i ugroziti zdravlje celog tela, što su i brojne studije i istraživanja dokazala, a može doći i do funkcionalnih poremećaja, potom i do poremećaja u radu nekog organa, i time naruši harmonična funkcija drugih organa i nastaju poremećaji zbog kojih pati čitav organizam. 

Čovek može da ima neke od fizičkih simptoma, a da ne postoji fizička bolest, a neke od najčešćih psihosomatskih reakcija: su pritisak u grudima, ubrzani rad i lupanje srca, hiperventilacija, otežano disanje, pojačano znojenje, nagle promene u visini krvnog pritiska, bolovi u želucu, osećaj nadutosti, problemi sa varenjem, iritabilna creva, suva usta, smetnje pri gutanju, glavobolja, vrtoglavica, mučnina, povraćanje, kožne reakcije, mišićna napetost, trnjenje ekstremiteta, često mokrenje, i dr. 

Telo preuzima teret potisnutih, neproživljenih, neizraženih i nepriznatih emocija, a delovanjem jednog ili više stresnih događaja (pogotovo traumatska iskustva zbog svog snažnog emocionalnog naboja, ali i svakodnevne situacije), ako čovek nema kapacitet i nije u stanju da psihološki obradi neprijatne emocije u momentu doživljavanja vremenom će doći do somatizacije (postaće i telesni proces), tj. emocije će se ispoljiti putem tela.

Stoga je emocionalna samoregulacija, tj. veština svesnog upravljanja emocijama jako važna za naše zdravlje, kao i njihovo regulisanje i procesuiranje, da ne pribegavamo obrascima potiskivanja, već da dođemo u kontakt sa svojim emocijama, jer tako dolazimo i u kontakt sa sobom i slušamo poruke svog tela. Kada se uskladimo sa svojim fizičkim telom koje samo po sebi zna šta mu je potrebno, moguće je da se oslobode potisnute emocije i da do isceljenja dođe i na fizičkom nivou naše egzistencije, i da iskusimo istinsko isceljenje (“ocelovljenje”), koje je zapravo putovanje ka celovitosti. Potiskivanje je jedan od glavnih i najčešće korišćenih mehanizama odbrane, čijim aktiviranjem se blokiraju i isključuju neprijatna i bolna osećanja i misli u momentu doživljavanja, ali se isto tako isključuju i potiskuju iz sećanja svi neprijatni doživljaji i iskustva, koji se potom smeštaju u našu podsvest, ali nastavljaju da deluju na nas, naše reakcije u svakodnevnom životu i naše zdravlje ispod praga svesti. 

Njihovim primećivanjem, osvešćivanjem i dovođenjem u svest dolazi do unošenja “otcepljenih”, nerazrešenih delova naše psihe, koji su prethodno bili nesvesni, odvojeni i potisnuti iz svesnog iskustva, i kao takvi nepristupačni svesti, na svetlost svesnog uma, što čoveku omogućava da ih reši, da prihvati situaciju onakvu kava je, da isprocesuira emocije povezane sa tim iskustvom, razume poruku i tako integriše potisnuta sećanja i iskustva, kada se jednom ta iskustva dovedu ponovo u svest. Proces integacije i prihvatanja potisnutih aspekata i delova naše ličnosti vodi ka celovitosti, poznat je i kao “Shadow work” (Rad sa senkom; Proces asimilacije, integracije i osvetljavanja senke, osvešćivanje nesvesnog i potisnutog), a ovaj proces (koji je zapravo i rad duše) predstavlja i proces vraćanja energije, kroz integraciju potisnutih psihičkih elemenata, vraća se i psihička energija tog sećanja, tj. zapisa, što nam omogućava da doživimo unutrašnji preobražaj i duševnu i duhovnu obnovu, i proces je pravljenja celine, “ocelovljavanja”, postizanja unutrašnje celovitosti. Kada se potisnute emocije oslobode i nađu svoj izlaz, ono što se dešava je da se i simptomi (napetost, bolovi u telu i sl.) mogu povući.

AURA

Aura ili bio-polje je višedimenzionalni energetski omotač oko svih živih bića, i ljudsko telo ima svoju vitalnu energiju koja se iskazuje upravo kao bioenergetsko polje.

Čovek ima više od jednog tela, sem vidljivog, materijalnog tela, koji je najgušći sloj energije i predstavlja zgusnuti deo aure ("Materija je energija zgusnuta do tačke vidljivosti"), čovek poseduje i druga nematerijalna suptilna energetska tela, koja su slojevi/omotači i interakcijska polja energije i informacija, koja uključuju različita stanja svesti, i okružuju i prožimaju naše fizičko telo, a svi ovi slojevi zajedno čine jedno ljudsko energetsko kvantno informaciono polje - našu auru.

Obično se polje aure sastoji od 7 slojeva suptilne energije, tzv. energetskih tela, kojih ima koliko i glavnih energetskih centara u telu (7), a svaka čakra je energetska kapija iliti prolaz u određeno energetsko telo i svaki sloj je povezan sa odgovarajućom čakrom. Slojevi aure su preko ovih energetskih centara usidreni i povezani sa našim fizičkim telom, a kao jedan izuzetno složen energetski sistem, aura je ta koja drži sve ove slojeve na okupu. Aura, naše energetsko, elektromagnetno polje oko tela, “jajolikog” je oblika, nalazi se oko našeg fizičkog tela, mada pravilnije je reći da se zapravo naše telo nalazi unutar ovog svetlosnog energetskog “jajeta” sastavljenog od više različitih energetskih slojeva/tela koji omotavaju jedno drugo i protežu se do središta Sopstva. 

Aura, svetlosno polje i isijavajuća energija koja izvire i okružuje sve žive sisteme, provodnik je energije života i bez nje opstanak svih živih organizama ne bi bio moguć, dakle ona je uslov za postojanje čoveka kao duhovno-materijalnog bića i uopšte za postojanje ljudskog tela, pa se slobodno može reći da je aura suština ljudskog bića i postojanja. Ljudska aura predstavlja prvu liniju energetske odbrane i ima funkciju zaštite čoveka na svim nivoima njegovog postojanja, održavanja psihofizičkog zdravlja čoveka, prijem i prenošenje informacija, harmonizaciju svih slojeva/aspekata bića, kao i za sinhronizaciju svih ovih i drugih funkcija aure. Budući da sve informacije ostaju zabeležene i skladište se u našoj auri, naša aura sadrži mnoštvo informacija i podataka o nama i našem zdravlju, trenutnom stanju, kao i o našim energetskim potencijalima. 

Ljudska aura je od velike važnosti u svetu Energetske i Alternativne medicine, koje imaju za cilj upravo uspostavljanje zdravog, slobodnog, neometanog protoka životne energije na svim nivoima čovekovog postojanja (jer svi ovi energetski nivoi diretkno utiču na fizičko telo), kao neophodnog, a često i dovoljnog uslova za postizanje izlečenja i isceljenja čoveka. Upravo iz razloga što se bol u nekom delu tela, zdravstevni poremećaji, oboljenja i psihičke i fizičke bolesti, prvo pojavljuju kao poremećaj energije u auri i imaju svoje energetske uzroke nastanka, kao posledica narušene ravnoteže protoka životne energije, ona počinje da stagnira i/ili biva blokirana u određenim delovima aure, umesto da protiče kroz sva tela i sve njegove delove, tj. kompletno telo, javlja se bolest kao posledica stagnacije ove energije i stvaranje energetskih blokada, koje ta blokirana energija u našem telu stvorila. 

Aura oslikava stanje i specifičnu vibraciju naše svesti, a kako se naša svest širi i evoluira, sa razvojem svesti i širenja našeg polja svesnosti, i naša aura će se razvijati i jačati i naš sistem će biti stabilniji na bilo koji uticaj, upliv ili delovanje niskovibracionih fizičkih, emocionalnih ili psihičkih energija iz okruženja.

KIRLIJANOVA FOTOGRAFIJA

Kirlijanova fotografija, nazvana po ruskom naučniku Semjonu Kirlijanu koji je 1939. godine otkrio ovu pojavu – svojevrsnu sliku aure objekta koja ostaje zabeležena na fotografskoj ploči.

Postojali su brojni pokušaji da se na fotografiji zabeleži ovo energetsko polje oko ljudskog tela, kao eksperimentalni dokaz energetskih polja koja generišu živa bića. Ruski naučnik i inženjer Semjon Kirlijan konstruisao je aparat Kirlijanova kamera, koja je u stanju da snimi i registruje ovo elektromangetno polje živih bića, naše svetlosno telo - auru, kao krug u obliku jajeta oko fizičkog tela, i danas se koristi u medicinskoj dijagnostici. Kirlijan je ovu vrstu fotografije (napravljene pomoću vrste fotograma pod naponom) otkrio 1939. godine kada je popravljajući medicinsku opremu za elektroterapiju, slučajno otkrio da ako je objekat na fotografskoj ploči povezan sa izvorom napona i izložen jakim električnim poljima, na fotografskoj ploči se pojavljuje slika. Uz pomoć specijalnog fotografskog postupka uspeo je da snimi sliku elektromagnetnog polja oko objekata koje je fotografisao. Razvoj tehnologije omogućio je da se ovaj svetlosni omotač zabeleži u vidljivoj, objektivnoj stvarnosti, pa su se u javnosti sve više počele pojav­ljivati slike do tada ne­vidljive golim okom elektromagnetnog polja ljudskog tela, biljaka i predmeta.

Kirlijan je sa svojom suprugom Valentinom razvio metod elektrofotografije. Ipak cela tehnologija Kirlijanove fotografije moguća je primenom Teslinog visokofrekventnog transformatora. Ako se vratimo unatrag, ovu pojavu je prvi uočio Nikola Tesla 1890. godine tokom svojih istraživanja visokofrekventnih polja i prvi je našao način da se ta svetlost zabeleži na slici i nazvao je elektrografija, tj. elektrografska fotografija, što su potom sledili mnogi naučnici i istraživači.

Krajem 1980-ih godina, inspirisan otkrićem Kirlijanove fotografije i željom da ovu ideju usavrši, britanski naučnik i biolog Harry Oldfield izumeo je i patentirao PIP kameru (Tehnika Polikontrastne Interferentne Fotografije), uređaj za snimanje aure, što je jedno od njegovih najznačajnijih otkrića, kojom je moguće napraviti fotografski prikaz aure, tj. energetskog polja čoveka. Pomoću PIP kamere, putem video snimanja energetskog polja, bilo je moguće po prvi put videti tokove životne energije, akupunkturne meridijane, čakre i analizirati stanje ljudskog energetskog polja, kao i protok energije kroz ljudsko telo i tako dijagnostifikovati fizičke, mentalne i energetske poremećaje i začetke budućih bolesti na energetskom nivou čoveka, pre nego što se pojave fizički simptomi poremećaja. Dr Konstantin Korotkov, profesor biofizike iz Sank Petersburga, izumeo je kameru zasnovanu na tehnici GDV - Gas Discharge Visualization i Elektrofotonsku-kameru (EPC - Electro Photonic Capture), koja može da snimi ljudsko energetsko polje i omogućava direktno gledanje i merenje polja ljudske energije u realnom vremenu pretočenog u kompjuterizirani model. GDV tehnika je prihvaćena od strane Ruskog Ministarstva zdravlja kao medicinska tehnologija. Aura Imaging System, interaktivni multimedijalni kompjuterski sistem, omogućava snimanje i brzo očitavanje aure i čakri u real time-u, kao i drugi savremeni alati multimedijalne tehnologije.

EKSPERIMENT “FANTOMSKI LIST”

Kirlijanov list 

Kirlijanova fotografija aure, tj. svetlećeg polja oko lista kojem je neposredno pre fotografisanja odsečen jedan deo lista. Kada se nakon toga istim fotografskim postupkom taj list ponovo fotografiše, na fotografiji se vidi da i dalje postoji aura, tj. energetsko polje oko celog lista, iako je deo lista bio otkinut posle prve fotografije, tzv. fenomen “fantomski list”. Odsecanjem dela lista nestalo bi i energetsko polje oko tog otkinutog dela lista, a desilo se upravo suprotno, što dokazuje i da je energija ta koja primarno uliva enegiju u materiju, a ne obrnuto.

“FANTOMSKI BOL”

U medicini su poznati i fenomeni tzv. “fantomskog uda” i “fantomske boli”

Osobe koje su izgubile neki od udova ili im je nakon amputacije odstranjen neki deo tela (npr. ruka ili noga), prijavljuju da osećaju bol u amuputiranom delu tela, što je poznato kao “fantomska bol”, osoba može dugo da oseća kao da taj deo tela još uvek postoji iako je odstranjen, i da oseća bol upravo u delu tela koji je odstranjen, a koji više nije deo njenog/njegovog fizičkog tela.

ČAKRE

“LOTOSOVI CVETOVI”

Reč čakra (točak, krug ili kotur) je sanskritskog porekla i u prevodu znači “točak”, njena struktura je identična funkciji točka, i opisuje se kao točak koji se okreće, pošto se okreće i vrši protok energije do onog dela tela u kom se nalazi, budući da svaka čakra napaja naše vitalne unutrašnje organe u ljudskom telu, odgovorne su za njihovo pravilno funkcionisanje. Nazivaju se i “lotosovi cvetovi”, simboli čakri su lotosovi cvetovi. Iako postoje i dodatne čakre u ljudskom telu, čovek ima 7 glavnih rotirajućih energetskih centara, tj. 7 glavnih čakri, koje su u ljudskom telu raspoređene duž kičmenog stuba (od korena kičme do vrha glave duž kičme), osnovne čakre raspoređene su dakle na 7 nivoa, kao 7 nivoa svesti i 7 stanja svesti, pri čemu svaki sledeći nivo podrazumeva viši nivo postojanja. Pojam i ideja o čakrama u istočnjačkoj duhovnoj tradiciji poznata i priznata je već hiljadama godina, a izvorno je nastala u Indiji, pre više od 4000 godina. Prema istočnjačkom učenju, čakre su suptilna središta energije i stupnjevi svesti u ljudskom organizmu, a u metafizičkom konceptu to su energetska središta profinjene duhovne snage, koja deluju na fizičkom, emocionalnom, mentalnom i duhovnom planu. 

Čakre su prijemnici, središta i transformatori naše energije, kupasti energetski vrtlozi smešteni u ljudskoj auri, na glavnom meridijanu, koji je glavni energetski kanal i stub našeg organizma, suštine i egzistencije. Ovi vrtlozi su u stanju stalne rotacije, okreću se velikom brzinom, primaju, metabolizuju i oslobađaju životnu energiju, distribuiraju određene frekvencije energije unutar i oko tela i aure i izbacuju iskorišćenu energiju nazad u okolinu. Svaka čakra je povezana sa odgovarajućim organima i žlezdama, čakre utiču na fizičko telo upravo putem 7 glavnih žlezda endokrinog sistema, koje sintetišu hormone i regulišu aktivnosti ćelija i organa. Prikupljena energija u našim vitalnim centrima se preraspodeljuje i energetskim kanalima - meridijanima, šalje u žlezde sa unutrašnjim lučenjem i koristi i za funkcionisanje našeg nervnog sistema i krvotoka, i drugih procesa u ljudskom telu. Naših sedam glavnih čakri su povezane kako sa unutrašnjim organima i odgovarajućim funkcijama tela, tako i sa različitim mentalnim i emocionalnim stanjima.

Čakre su naši informacijski i energetski centri, u ljudskom energetskom polju povezuju čovekovo telo sa univerzalnom životnom energijom, koju potom apsorbuju, sprovode i raspoređuju kroz fizičko telo (u organe, mišiće, itd.), ova energija protiče kroz naše energetske centre - čakre i energetske puteve - meridijane, snabdevajući naše telo životnom energijom (Qi ili Či - osnovni princip sveukupnog postojanja, od ljudskog tela do Univerzuma).

Svaka čakra ima svoju prednju i zadnju stranu (osim korenske i krunske), deluju kao par, prednja strana povezana je sa našim emocijama, a zadnja strana povezana je sa našom voljom. Naše energetske centre možemo podeliti na tri osnovna centra, a to su mentalni, centar volje, i centar emocija. Kada čovek dospe u stanje narušene energetske ravnoteže životne energije, usled akumulacije potisnute energije negativnih emocija, misli, stresa, traumatskih iskustava, itd, javljaju se opstrukcije u energetskom protoku u tom delu tela i može doći do disfunkcije ovog energetskog centra, što može negativno uticati i na rad organa pod njegovom kontolom. Energetska blokada koja je nastala u tom delu telu kao rezultat nagomilane zablokirane potisnute energije i omela slobodan protok naše vitalne sile koja u našem ljudskom energetskom polju treba neometano da prolazi kako bismo bili u stanju zdravlja, jer što više energije protiče kroz naše čakre, to smo zdraviji. Usled nedostatka napajanja telom vitalnom energijom i ako bi ovakvo stanje duže potrajalo, vremenom bi moglo dovesti do pojave različitih bolova u telu, nelagode, napetosti mišića, prishoemotivnih poteškoća i psihičkih poremećaja, i na kraju do nastanka zdravstvenih poremećaja i bolesti, i može rezultirati problemima u jednom ili na više životnih polja.

U tom slučaju, fizičko oboljenje ili bolest u telu, bi bila direktni pokazatelj energetske blokade koja se nalazi u onoj čakri u čijoj blizini se nalazii oboleli organ. Ako neka čakra ne fukcioniše normalno (čakra u blokadi može biti nedovoljno aktivna i protočna, blokirana/zatvorena - hipodisbalans ili previše otvorena - hiperdisbalans ili se može desiti da kruži u suprotnom smeru od smera kazaljke na satu), i ako ne može u dovoljnoj meri da apsorbuje i usmerava energiju u delove tela sa kojima je povezana, tada ti delovi tela neće dobijati dovoljno energije, javiće se poremećaj u radu ovog energetskog centra i to može uticati i na druge čakre koje je okružuju, i posledično na funkcionisanje svih čakri u ljudskom telu. Budući da su sve međusobno povezane, kada je jedna van ravnoteže to može rezultirati neravnotežom među drugim čakrama, pa se tako energetska blokada može javiti u jednoj ili u više čakri. Kada je jedna čakra van ravnoteže, pa je recimo nedovoljno protočna ili zatvorena, vrlo verovatno je da će druga čakra biti preaktivna (agresivna) kako bi nadoknadila razliku. Izbalansirane, uravnotežene i usklađene čakre, otvorene za protok životne energije i samim tim njihov pravilan rad su od ključne važnosti za postizanje dobrog zdravlja, jer samo njihovom ravnotežom, može se postići i ravnoteža tela, uma i duha, što predstavlja odraz zdravlja, dakle uravnotežavanjem čakri dovodimo ceo sistem u ravnotežu.

Tri glavna nadija (nadi = znači tok ili strujanje) u telu su Sushumna, Ida i Pingala. Sushumna nadi je središnjii, centralni i glavni energetski kanal i glavna energetska struja (glavni stub našeg organizma), koja se proteže duž kičmenog stuba od korena Muladhare čakre do krune Sahasrare čakre i povezuje sve naše čakre, a nadiji Ida (sa leve strane) i Pingala (sa desne strane) se ukrštaju duž kičme (Ida i Pingala se presecaju u 6 tačaka praveći osmice i te tačke se zovu čakre). Nadiji su glavni tokovi energije u telu, duž kojih teče energija prane, tj. životna energija iz Izvora.

Stara kineska poslovica glasi: „Reakcija našeg tela je posledica onoga što smo mislili i osećali juče i ako hoćete da znate kako će vam organizam reagovati sutra, setite se šta ste danas mislili i osećali.

U Tradicionalnoj kineskoj medicini, kao najstarijem naučnom medicinskom sistemu u svetu zasnovanom na filozofskom konceptu da je čovek primarno energetsko biće, meridijanski sistem se pominje od davnina. Ljudsko telo sadrži skup energetskih kanala koji se nazivaju meridijani, to su energetski putevi kroz koje teče životna energija poznata kao “Qi ili Či”, dakle meridijani transportuju energiju “Či” kroz telo. TKM izdvaja 12 primarnih meridijana iliti glavnih puteva energije u telu čoveka (svaki meridijan je povezan sa određenim organom ili organskim sistemom), a prema teoriji jin/jang, meridijani formiraju 6 parova (6 jin i 6 jang meridijana). Ako bi čakre uporedili sa izvorom reke, meridijane bi mogli uporediti sa koritom reke kroz koje protiče životna energija, meridijani su u našem telu kao jedna mreža energetskih kanala, slično venama kod krvotoka, koje prenosi Či iliti pranu kroz ceo sistem, na isti način na koji kroz arterije i vene protiče krv, i imaju svoje sporedne kanale i pritoke, koji se ulivaju u glavni, matični tok reke. 

Kako je svaki meridijan povezan sa određenim organom, nedostatak ili bilo kakva neravnoteža u protoku energije, u nekom od njih, moglo bi da prouzrokuje pojavu bolesti i zdravstvenih problema, budući da je protok energije u tom meridijanu oslabljen (mišići kroz koje prolazi mogu postati kruti i u grču), a organ kome odgovara meridijan može da postane podložan bolestima i da se poremeti njegova fiziološka funkcija. Ako su energetski kanali u telu prohodni, energija teče skladno i neometano, dok svi unutrašnji organi dobijaju dovoljno energije za njihov optimalan rad, a čovek je zdrav. Veruje se da su meridijani čoveka nekad bili povezani sa energetskim meridijanima planete Zemlje i Univerzuma, prekid veze između njegovih meridijana i meridijana Zemlje, rezultirao je energetskom neravnotežom, slabijim protokom energije, i podložnosti bolestima, itd, dok mu je povezanost donosila bolji protok energije, dobro zdravlje, i ravnotežu na svim nivoima njegovog postojanja.

SISTEM SEDAM ČAKRI

Svaka čakra ima svoju boju i povezana je sa frekvencijom energije koju transformiše.

PRVA ČAKRA - KORENSKA - BAZNA - CRVENA BOJA - MULADHARA

DRUGA ČAKRA - SLEZINSKA - NARANDŽASTA BOJA - SVADHISTHANA

TREĆA ČAKRA - TRBUŠNA - SOLARNI PLEKSUS - ŽUTA BOJA - MANIPURA

ČETVRTA ČAKRA - SRČANA - ZELENA BOJA - ANAHATA

PETA ČAKRA - GRLENA - PLAVA BOJA - VISHUDDHA

ŠESTA ČAKRA - TREĆE OKO - INDIGO BOJA - AJNA

SEDMA ČAKRA - TEMENA - LJUBIČASTA/BELA BOJA - SAHASRARA

Zdravlje je harmonija svih aspekata našeg bića – tela, uma i duha, i samo vraćanjem harmonije i balansa u naš organizam, i kao jedinke i kao pripadnika jednog složenijeg, planetarnog organizma, možemo zdravo postojati na svim nivoima bića.

© 2025 multidimenzionalnopostojanje.com. All rights reserved.